smarach

Skakači

2008-04-07T08:44:00.002+02:00

Verovatno je većina čula za film "Skakač" (Jumper) koji je skoro igrao u našim bioskopima, o ljudima koji imaju sposobnost dimenzionih skokova... ali ono što većina vas ne zna je da je ta priča bazirana na stvarnim ljudima iz našeg bliskog okruženja.

Naime, u pitanju su osobe koje redovno možemo da vidimo na našim ulicama, čak ih neki zaista nazivaju "skakačima". Te svoje sposobnosti dimenzionih skokova koriste u saobraćaju kako bi "skakali" iz saobraćajne trake u traku, u zavisnosti koja se u datom trenutku brže kreće.

Neki su te svoje sposobnosti toliko razvili i toliko brzo "skaču" da imate utisak da se istovremeno nalaze u obe trake (ili čak sve tri, ukoliko ih ima toliko). Naravno, tu su i "učenici" čija sposobnost nije toliko razvijena, te u svojim pokušajima da skaču iz trake u traku ili voze u obe trake istovremeno, zbog neiskustva često završe u drugim ili na drugim automobilima. Ali ima vremena, naučiće.

I dok veći deo sveta misli da je reč o klasičnoj fikciji, mi znamo da su to stvarni ljudi i to naše komšije, poznanici, slučajni prolaznici...

Kafa, cigarete, oblaci, Dunav, galebovi i bluz

2008-03-10T00:17:00.003+01:00

To je to, nemam šta da dodam... par jedinih "pozitivnih" minuta juče.

Yebasmo im kewu!

2008-02-19T20:31:00.003+01:00

Organizovana grupa izuzetno patriotski orijentisanih građana je večeras izrazila svoj protest prema protivpravnom, jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova prevrnuvši i zapalivši obližnji kontejner u predgrađu Zemuna, za koji se opravdano sumnja da je varen elektrodama Slovenačkog porekla (Iskra Celje). Ovu sumnju nedvosmisleno potvrđuje specifičan var, koji je odma prepoznao jedan visokokvalifikovani varilac iz grupe.

Naši junaci su još jednom pokazali da neće nama niko da govori gde ćemo i kako da bacamo naše smeće i tako očuvali obraz i čast naše domovine

Treba još naglasiti da su vinovnici još jedne dobijene patriotske bitke bili izrazito lepi, a svi znamo da se domovina brani lepotom.

What I am

2008-02-04T13:36:00.000+01:00

I'm not aware of too many things
I know what I know, if you know what I mean
Philosophy is the talk on a cereal box
Religion is the smile on a dog
I'm not aware of too many things
I know what I know, if you know what I mean, d-doo yeah

Choke me in the shallow waters
Before I get too deep

...

Edie Brickell & New Bohemians

Maltene sam zaboravio na ovaj sjajan bend i još bolje pesme koje sam nekada mnogo voleo. Sećam se da sam imao njihov album na kaseti, original "Jugoton" izdanje :)

Nikada više neću osetiti tu euforiju i uzbuđenje kad skupim pare da kupim neku kasetu! Nema toga više...

To nije to

2008-01-23T01:09:00.000+01:00

Ceo život imam osećaj, a u poslednje vreme je sve izraženiji, taj osećaj "Nepripadnosti". Ne znam kako to da vam opišem, ali konstantno imam osećaj da ne živim svoj život, da ne pripadam ovde, da živim u nekoj veštačkoj tvorevini koja samo prividno izgleda kao moj život. I to ne u smislu, na nekom drugom mestu bi mi bilo bolje, nego jednostavno kao da ne pripadam ovom vremenu, ovom prostoru, ovoj dimenziji. Da me ne razumete pogrešno, nisam od onih koji kukaju na svoj život. Moj život je OK, imam dobar posao koji voilim da radim, imam dobru platu, porodicu, prijatelje,... imam dovoljno, nije u tome problem. I taj posao koji radim i koji volim, uvek imam osećaj da to nije TO. I uopšte život, to nije to, to nije život kojim bi ja trebao da živim. I to nema nikakve veze sa planovima i željama, jer ja svoje planove i želje uglavnom ispunjavam. Ali i kad ih ispunim ili ne ispunim, ostaje u pozadini osećaj da nije uopšte tako trebalo da se desi. I ma koliko se trudio da promenim stvari, nemoćan sam. Čak i kada mislim da se stvari menjaju, menjaju se ali ne onako kako bi trebale. I sve gubi poentu i smisao. Dan za danom, vrtim se u krug, i koliko god da sam svestan i trudim se da utičem, pojavi se nešto što sruši sve u vodu, a izjutra sve nanovo – Dan mrmota. I što se više trudim, sve je gore i besmislenije.

Gledam na TV-u dokumentarac snimljen u nekom selu u Meksiku i osetim nostalgiju. Odakle nostalgija tu? Stojim na prozoru na kome stojim već 35 godina i svaki dan gledam u sliku koja mi je strana, sa kojom ne osećam nikakvu povezanost. Poznat je jedino taj isti, identični osećaj nepripadnosti. Ponekad se osećam kao vanzemaljac koga su bacili ovde i ostavili. Valjda zato često gledam u noćno nebo i tražim društvo među zvezdama. Sve mi deluje kao bedan scenario za film, a sam sebi delujem kao glavna sporedna uloga – to su oni što obično nastradaju, ali nisu toliko bitni.

Sva sećanja, sve uspomene su maglovite i blede, kao da su se desile nekom drugom ili kao da sam ih samo sanjao, totalno su neopipljive. Prolazim gradom i posmatram ljude u kojima ne vidim srodne duše, ne vidim zajedničke tačke, ne vidim povezanost. Čak i oni lepi trenuci, prijatne večeri uz prijatelje, radosni događaji... blede neverovatnom brzinom i nestaju u ništavilu. Ostaje samo večno pitanje šta ja ovde radim i zašto se sve ovo dešava. Opet naglašavam da me neko ne razume pogrešno, ne mislim da je sve crno i loše, baš naprotiv ima tu i lepih i gorkih trenutaka, ali kada jednostavno imam konstantan osećaj da to nije to. I sve gubi značaj.

I svako veče zaspim sa ubeđenjem da je i ova stvarnost samo još jedan san i da ću se sutra probuditi u svojoj pravoj stvarnosti, u svom pravom životu. Negde gde ću osećati pripadnost, gde će kosmos zaista biti u ravnoteži. Moj kosmos.

Kontraš

2008-01-22T15:13:00.002+01:00

Oko svakih izbora sledi gomila pitanja A za koga ćeš ti da glasaš? ili A za koga si ti glasao?, pa moram da objašnjavam ljudima kako ja nikada ne glasam za nekoga, već samo protiv.

S' obzirom da ne verujem nijednom političaru, glupo bi bilo da glasam za nekog od njih.

Pa kako onda glasam protiv? Jednostavno, prostim sistemom eliminacije. Eliminišem one kojima najmanje verujem i koje bih prve proterao, jednog po jednog... Pa na kraju ko ostane poslednji, taj dobija moj glas.

Znate kako se kaže u našem narodu - Od dva zla, biram manje ;)

Moram da pitam

2008-01-20T23:11:00.001+01:00

Moram da svratim do nekog sertifikovanog Volkswagen servisa da proverim sa nekim stručnim licem, da li se uopšte ugrađuju migavci u vozila marke "Golf" (bilo koja verzija)!?

Mislim, ne sećam se da sam ikada video da radi migavac na Golfu, pa reko' možda ih uopšte ni ne ugrađuju. Da ne pljujem vozače istih ako nema razloga.

Paranoja ili kontrola?

2008-01-14T12:31:00.000+01:00

Pre nekih godinu dana sam išao poslom u Englesku i bio sam šokiran nekim pitanjima, kao i obimom upitnika koji se popunjavao za vizu.

E pa došlo vreme da se obnovi istekla viza i krenem da popunjavam novi upitnik. Kada sam video neka nova pitanja, kao i zahtevanu dokumentaciju, pa još i kompletan novi protokol za dobijanje vize, ne da sam bio šokiran, nego sam popizdeo najstrašnije. Biometrijsko fotografisanje, otisci prstiju, porodično stablo, "Koliko para trošite mesečno na život?", ... itd.

Pa oni nisu normalni! Saznali su o meni više nego što moji roditelji ili kreditni biro znaju!

Da li je u pitanju Američki sindrom prikupljanja svih mogućih podataka o svakome, ili je jednostavno reč o paranoji koja je obuzela Engleze tokom poslednjih godina zbog nekoliko nezgodnih situacija vezanih za javnu bezbednost?!

Ne znam, ali znam da meni uopšte nije bilo prijatno tokom cele procedure, a prinuđen sam da to radim zbog posla. Oseti se čovek kao jadna životinja koju obeleže kako bi je satelitski pratili i sakupljali podatke o njima.

Moraću da pripazim tamo da mi ne gurnu neki implant pod kožu kojim će da manipulišu mojim postupcima i emocijama ;)

Čišćenje snega ili nečega drugog?!

2008-01-02T13:43:00.000+01:00

Već godinama imamo problema sa komšijom. Problema koji su toliko suludi i besmisleni, da ne vredi uopšte raspravljati o njima. Samo ću reći da, kada bi se mi iselili na ulicu i poklonili mu stan, on bi bio nezadovoljan i bio bi ubeđen da smo ga nekako zajebali!

Elem, kao što znate, čišćenje snega na ulazu i ispred kuće je zakonska obaveza stanara. Pre mesec ipo dana kada je pao prvi sneg, komšija je izašao, očistio stepenice i prilaz, kao i trotoar u širini samo njegovog ulaza u garažu. OK, pošteno, ne uzimam mu za zlo. Izašao sam i očistio ostatak.

Sledeći sneg sam izašao i očistio sve, celom širinom kuće, i njegov deo. Pa sledeći put opet. Juče takođe sve (s' obzirom da se on uopšte ne pojavljuje iz kuće). Nije mi problem, volim da čistim sneg i da dobacujem ostatku komšiluka koji čini isto.

Jutros sam opet izašao i očistio sve, i zajedničke stepenice i prilaz i trotoar celom širinom. 2 minuta pošto sam završio, pojavio se komšija sa lopatom i metlom i počeo da mlati po očišćenom prolazu!!!!!

Jebote, koji k**** ovaj čisti?!?!

Desetak minuta je pozirao sa lopatom i mlatio na prazno. Pomislio sam u jednom trenutku da će ako tako nastavi sastrugati betonsku košuljicu sa prolaza!

I ostatak komšiluka je sa nevericom gledao i odmahivao glavom.

E tada sam shvatio, nije on izašao da čisti sneg, nego da očisti savest. Ali ne pred sobom, pošto njemu savest ništa ne znači, već pred komšilukom čiju je podršku u sporovima sa nama odavno izgubio!

Kraj i Početak

2007-12-31T17:38:00.000+01:00

Obrijao sam bradu, posle 6 godina.

Otarasio sam se i duge kose posle 3 godine.

Hocu da u 2008. uđem drugačiji, nov, da počnem opet iz početka, kao i nekoliko puta do sada. Valjda će ovog puta upaliti.

Nisam imao muda da sve promenim, da sve staro ostavim za sobom i da se odselim negde daleko, što dalje. To bi sigurno pomoglo, ali i to bi bilo nekako kukavički, izbegavanje suočavanja sa životom.

U svakom slučaju, nešto sam morao da promenim, pa makar to bila samo frizura i imidž.

I sigurno ću prestati da se suviše trudim, ili ću bar pokušati.

When I Grow Up I Wanna Work in Advertising

2007-12-13T09:49:00.000+01:00

Fenomenalno!!!

Hoćeš da voziš?

2007-12-12T15:05:00.001+01:00

Iskreno mislim, a i više puta sam to izjavio da bi trebalo malo promeniti kriterijume za dobijanje vozačke dozvole, ako želimo da iole popravimo stanje saobraćajne kulture u ovoj zemlji.

Naime, smatram da bi kao obavezne stavke pri polaganju vozačkog ispita trebalo uvesti test inteligencije i psiho test! Jednostavno, previše je retardiranih vozača, a takođe i onih sa ozbiljnim psihičkim poremećajem u saobraćaju. Svakoga dana se srećete sa njima, svakoga dana vas dovode u stresne situacije, svakoga dana se dešavaju sranja izazvana ponašanjem takvih vozača.

Verovatno bi se u tom slučaju broj vozila na našim ulicama drastično smanjio (mislim da bi bio desetkovan), možda bih i ja ostao bez dozvole, ali barem bi vožnja bila zadovoljstvo, a gradski čelnici bi bili primorani da napokon naprave metro ;)

Najveće svakodnevne zablude - deo 1.

2007-11-29T20:25:00.000+01:00

Rešio sam da skupljam najveće, široko rasprostranjene i zastupljene zablude iz svakodnevnog života. Ovde ne mislim na stvari koje neki ljudi čine iz obesti, bezobrazluka ili zato što ih baš zabole dupe, već na one koje ljudi čine pogrešno iz čistog neznanja, odnosno nekorišćenja sadržaja svojih lobanja.

E pa da krenemo:

Svejedno je kako okrenuti rolnu toalet papira u nosaču iste

Lift će brže stići ako pritisnemo oba dugmeta (i za gore i za dole)

Uslovno zeleno svetlo znači da možemo da prođemo slobodno

Sve što kažu u Dnevniku je istina

Gaženje pešaka van pešačkog prelaza nije prekršaj

Biće toga još, a vi ste dobrodošli da date svoj doprinos ovoj temi ;)

Wild, Wild East

2007-11-26T13:42:00.001+01:00

Pre neki dan čovek upucao dvojicu zbog parking mesta, u sred grada, u sred bela dana!
Šta reći?
Šta reći, a ne iznervirati se?
A kako ne reći ništa i ne iznervirati se?
Kako uopšte ne nervirati se, pored ovakvih majmuna i stoke na našim ulicama?

A da li treba da pomenem da je "Pucač" vozio Golfa?
Posle kažu vili preteruje, vili uopštava, vili generalizuje... Pa ne radim to ja, oni sami to rade!

Brisanje

2007-10-23T15:16:00.002+02:00

U proteklih godinu dana, umrla su mi dva dobra prijatelja (jedan srce, a drugi rak), a pre nedelju dana mi je jedan poginuo, reprezentativac u paraglajdingu, otisao radeći ono što najviše voli.

Još uvek imam sva tri broja u imeniku mobilnog telefona,... ne mogu da ih obrišem! Nešto mi neda... Kao da treba da ih precrtam sa spiska i otpišem. Jednostavno ne mogu, iako znam da zvuči glupo.

Ostaće tu doklegod, možda se i jave ponekad.

Spajdermen u Beogradu!

2007-10-23T01:24:00.001+02:00

Svi ste verovatno već čuli vic o Spajdermenu u Beogradu, a da u svakoj šali ima dosta istine, uverio sam se lično. Spajdermen je definitivno u beogradu!

A zašto sam siguran u to? Pa zato što sve češće viđam otiske stopala na zidovima po celom gradu. Na ulici, po ulazima, haustorima, pa čak i nekim javnim prostorijama i firmama!

A ko drugi može ostaviti otiske stopala na zidu osim čoveka pauka - Spajdermena!

Dobrodošao u Beograd Spajdermene!

Kontra-usluga

2007-09-24T12:25:00.000+02:00

Činite li usluge ljudima koje volite i do kojih vam je stalo?

Ja da. Stalno činim usluge i trudim se da pomognem koliko god je to u mojoj moći. Ne obećavam ono što ne mogu da ispunim, nikada!

Međutim, desi se tako, učinim 20 usluga uspešno i jednom nešto iskrsne, uglavnom ne mojom krivicom i ispadne ne da nisam učinio uslugu, nego sam oštetio osobu kojoj sam želeo da učinim. I sve pada u vodu, sve prethodno se zaboravlja. Napravio sam sranje i to je jedino što se računa. Ispadnete nepouzdani, neretko i nesposobni. Loše vama, a loše i onome koga ste izneverili. A obično tako ispadne kada stvarno želite i kada se baš trudite da učinite. Marfi!

I šta onda raditi? I dalje činiti usluge, ili jednostavno iskulirati i kada vam neko traži uslugu reći "Izvini ne mogu. Ne želim da ti učinim uslugu, ne želim da te razočaram ako nešto slučajno krene po zlu, ne želim da se zbog toga osećam loše ili da ti budeš oštećen!".

Pa koja je onda poenta činjenja usluga? Jel treba onda svi da se okrenemo sebi i činimo samo sebi samima usluge? Verujem da bi bilo lakse, ali... čemu to?!

Da li da nastavim i dalje da činim usluge ljudima, ili da se manim toga dok nisam još više zažalio?

Što jače, to bolje

2007-08-28T08:21:00.001+02:00

Da li ste znali da na poker aparatima, što jače udarite po dugmetu, to je veća šansa da dobijete?!

Ako niste, eto sad znate. Ja sam došao do tog zaključka posle višegodišnjeg posmatranja iskusnih igrača po lokalnim pokeranama i kladionicama. Biju ko Sveti Ilija po onim dugmićima, sigurno ne bez razloga!

Takođe, sigurno ne bez razloga i proizvođači dotičnih aparata su postavili izuzetno izdržljive dugmiće, pa možete i nogom da ih šutirate ako vam je zgodno. Verujem da bi se u tom slučaju mogućnost dobitka još povećala!

No, na stranu to, palo mi je nešto drugo na pamet - mislim da bi bilo fantastično nekako iskoristiti svu tu silnu mehaničku energiju koju "pokeraši" troše sumanuto udarajući po dugmićima, generišući električnu energiju. Pa rešili bi elektroenergetski problem u budućnosti, obustavili iscrpljivanje fosilnih goriva, poništili bi potrebu za atomskom energijom i njenim lošim nusefektima i time bi značajno smanjili problem gladi u svetu, što nam je svima, jel'te primarni zadatak!

Eto, ja sam pronašao način, a neko drugi nek se bavi realizacijom.

Strane domaće životinje

2007-08-25T08:58:00.001+02:00

Pre 6 meseci sam bio u Londonu i iznenadio sam se koliko su životinje po parkovima pitome i naviknute na ljude. Hteo sam da snimim jednu vevericu "pre nego što se uplaši i pobegne", a ona je mrtva ladna prišla i ispozirala mi (ili je mislila da imam nešto za klopu). Oduševila me totalna opuštenost veverice.

Pretpostavljam da ih kod nas po parkovima deca gađaju kamenjem, a penzioneri 'vataju za doručak ;)

A evo i mene, uhvaćenog na delu:

Prošle godine mi ortak pričao kako je u istom parku bio fasciniran pelikanima dok nije ugledao scenu u kojoj pelikan "mazne" goluba i proguta ga!

A možda je to bio samo maskirani penzioner!?

Coffee and Cigarettes

2007-08-08T12:35:00.001+02:00

Muškarčine... hehehe :)

2007-08-03T08:56:00.001+02:00

Za početak da razjasnimo neke termine. Ono što se kod nas naziva džip ili terenac, niti su džipovi (džip je brend automobila - Jeep) niti su terenci. To su SUV-ovi (Sport Utility Vehicles), kao posebna kategorija automobila. Da nebi došlo do zabune, u daljem tekstu ću ih povremeno ipak zvati "terenci" (ali pod navodnicima).

E sad, razlog za ovaj moj post je dokumentarna emisija koju sam gledao na nekom Discovery-u ili Explorer-u, ne sećam se, koju bi trebalo emitovati u Sorabiji na svim domaćim TV kanalima u udarnom terminu... više puta. Emisija je o istorijatu, filozofiji i konceptu SUV vozila.

Elem, u toj emisiji je jasno objašnjeno da je koncept SUV vozila u potpunosti osmišljen za potrebe žena, sve je podređeno njima, njihovim potrebama i zahtevima, od enterijera pa do svega ostalog. SUV-ovi su namenjeni ženama i to posebno porodičnim ženama!!!

To i neće zvučati toliko čudno ako obratite malo pažnju da u gotovo svakom američkom filmu možete videti uglavnom da žene voze "terence", porodične žene. Koriste ih za razvoz dečurlije po školama i obdaništima, za nabavku namirnica i ostale potrebe.

Dakle, sad se postavlja pitanje, kada znamo sve ovo nije mi jasno zašto je u Sorabiji "terenac" deo mačo imidža i zašto u ovoj zemlji "muškarčine" koriste jedan tipičan "ženski objekat" da bi produžili svoj... ego? Odakle kod njih tolika sklonost ka nečemu što je osmišljeno za ženske potrebe?

P.S. Jedna surova vest za vlasnike "terenaca": Pričao sam sa nekoliko poznanica o tome i ustanovio da se žene lože na "terence" (što je i logično, s' obzirom da su njima i namenjene), a ne na njihove vlasnike ;)

Prilog pravilu

2007-07-30T08:40:00.001+02:00

U poslednjih nedelju dana, kao aktivni učesnik u saobraćaju (na Beogradskim ulicama), našao sam se u desetak rizičnih situacija. Nijedna nije bila baš rizična po mene, sve su bile rizične po moj auto.

No, nije to ono što je bitno, bitna je statistika, a statistika u ovom slučaju kaže da su od tih 10 situacija, 8 prouzrokovali vozači golfova (uglavnom "dvojka" i poneka "trojka"), 6 vozila sa crnogorskim tablicama (ponavljam da se sve to odvijalo u Beogradu, a ne u Podgorici, Budvi, Tivtu...) i za divno čudo, samo 3 vozači ženskog pola (doduše, jedna od njih umalo nije napravila katastrofu).

Ne želim da vam namećem ništa, sami izvucite zaključak kako vam volja.

Huh

2007-07-19T23:48:00.000+02:00

12 sati je, ponoć, a temperatura 30 stepeni!

Pokušavam da se što više izmorim, kako bi' mogao (morao) da zaspim.

U kolima mi je juče pri polasku sa posla bilo 63.4 stepena. Sva sreća pa imam klimu :) Nekada sam bio protiv klime, pošto me od nje boli glava i suši mi se grlo, ali kako ide sa ovim globalnim meteo sranjima, zavoleću je.

Čuju se zrikavci, dokaz da je mnogo toplo, ako je verovati Senchy-nom dedi ;)

Sve više volim leto u Beogradu, samo zbog osetno manje gužve.

Ipak odmor nije odmor ako ne odete negde i ne isključite se bar na nekoliko dana iz svojih svakodnevnih života kako bi ste napunili baterije i smanjili opasnost od nervnog rastrojstva.

Lepo se provedite na odmoru... i ja ću uskoro, valjda.

Laku noć.

Fast and Furious

2007-07-19T09:47:00.001+02:00

Dok sam vozio skuter, jako su me nervirali bezobrazni i bahati vozači koji su me sekli, cimali i slično, ne obraćajući pažnju na mene i izlažući moj život opasnosti.

Sada, kad sam učesnik saobraćaja u kolima, donekle sam se promenio - ne smetaju mi i ne nerviraju me toliko takvi vozači, već me neviđeno nerviraju mentoli koji ne umeju da voze i voze 20-30km/h. Popizdim od njih!

Ekstremno spora vožnja nikako nije bezbedna, praviš kolone, nerviraš ljude, dovodiš ih u situaciju da te pretiču na mestima koja baš nisu pogodna i bezbedna, i tome slično. Pa jebem mu sunce, ako je negde dozvoljena brzina 60km/h, to znači da je to bezbedna brzina! Pa zašto onda voze 30?!?! Nek vozi bar 50, neće toliko da smeta.

A šlag na tortu je što se takvi vozači uglavnom ugnjezde u levu traku (koja, inače po saobraćajnim propisima služi za preticanje) kao da su suvereni vladari iste i ne pada im na pamet da se prestroje u desnu. Čak štaviše, vrlo čest slučaj u poslednje vreme je da se desna traka kreće brže od leve. To nikako nije dobro, pošto prestrojavanje iz leve u desnu, postaje prilično rizično.

Da ne bude zabune, ja nisam jedan od onih nervoznih vozača koji uvek žure, jurcaju, legnu na sirenu na žuto, pretiču sa desne strane. Ja sam jedan normalan vozač, svestan svojih mogućnosti i poštujem saobraćajne propise.

Juče

2007-05-28T00:18:00.000+02:00

Jučerašnji dan mi je bio najteži dan u životu.

Juče sam učinio nešto što sam mislio da nikada neću učiniti.

A danas... i do kraja života ću nositi u grudima tu težinu.