Novogodišnji i Božićni praznici (kako gde u svetu) se smatraju za najdepresivniji period u godini, tačnije tada najviše ljudi pada u depresiju.
Kao deca, uvek smo voleli Novu godinu i radovali joj se, da li zbog poklona, ili zbog činjenice da ćemo moći biti budni veći deo noći baz da nas neko tera u krevet... ili je to bio jednostavno novogodišnji duh, ne znam... znam samo da nam je bilo lepo.
Danas primećujem kako me sve više zabole uvo za Novu godinu, kako joj se ne radujem, kako sve više ljudi dele isti odnos prema tom "velikom događaju", pa zastanem da se zapitam otkud to, zašto se to desilo, u čemu je problem?
Odavno već ne dobijam poklone za Novu godinu, odavno već mogu bilo koju noć da problejim budan, odavno već nema snega za Novu godinu (u daljem tekstu: NG)... Možda je sve to,... a možda i nije! Možda je to onaj "duh" koji je nestao u nepoznatom pravcu?!
A zašto/gde je nestao?
Ja imam neku svoju teoriju, koja ne mora da se odnosi na druge, primenjujem je samo na sebi - smatram da "novogodišnji duh" predstavlja multipliciranu prethodnu godinu. Ukoliko nam je bila lepa, bićemo veseli za NG, ukoliko nam je bila loša, bićemo depresivni za NG. Ali kako nije sve crno i belo, tako postoji i ona treća "verzija" - ukoliko nam se ništa bitno nije desilo u toku godine, ništa po čemu bi je se sećali, bićemo smoreni i ravnodušni, pošto je to samo još jedna godina više na spisku stvari koje smo propustili.
E pa ne mogu više tako! Hoću da se sećam prethodnih godina i da se radujem nadolazećim!
Kada shvatite da vam život ide niz kolotečinu, a to ne želite, vreme je za neku korenitu promenu. Zato sam ja rešio da ove godine napravim neku korenitu promenu, kako bi se trg'o iz ove letargije i kako bi sledeću NG dočekao sa kezom razvučenim oko glave.
Nek mi je sa srećom... a i vama, nek je sa srećom u 2009-toj :)
