Činite li usluge ljudima koje volite i do kojih vam je stalo?
Ja da. Stalno činim usluge i trudim se da pomognem koliko god je to u mojoj moći. Ne obećavam ono što ne mogu da ispunim, nikada!
Međutim, desi se tako, učinim 20 usluga uspešno i jednom nešto iskrsne, uglavnom ne mojom krivicom i ispadne ne da nisam učinio uslugu, nego sam oštetio osobu kojoj sam želeo da učinim. I sve pada u vodu, sve prethodno se zaboravlja. Napravio sam sranje i to je jedino što se računa. Ispadnete nepouzdani, neretko i nesposobni. Loše vama, a loše i onome koga ste izneverili. A obično tako ispadne kada stvarno želite i kada se baš trudite da učinite. Marfi!
I šta onda raditi? I dalje činiti usluge, ili jednostavno iskulirati i kada vam neko traži uslugu reći "Izvini ne mogu. Ne želim da ti učinim uslugu, ne želim da te razočaram ako nešto slučajno krene po zlu, ne želim da se zbog toga osećam loše ili da ti budeš oštećen!".
Pa koja je onda poenta činjenja usluga? Jel treba onda svi da se okrenemo sebi i činimo samo sebi samima usluge? Verujem da bi bilo lakse, ali... čemu to?!
Da li da nastavim i dalje da činim usluge ljudima, ili da se manim toga dok nisam još više zažalio?
