Juče

Jučerašnji dan mi je bio najteži dan u životu.

Juče sam učinio nešto što sam mislio da nikada neću učiniti.

A danas... i do kraja života ću nositi u grudima tu težinu.

:(

A želeo sam...

Želeo sam da je odvedem u Veneciju, toliko ju je volela. Želeo sam da je vodim daleko, što dalje od svakodnevice, problema, posla, briga... Želeo sam da zaboravi sve to, bar na kratko, da se prepusti svojim snovima, da se smeje... volim kada se smeje. Želeo sam da bude srećna.

Sedeli smo u stanu i gledali neki film.

A želeo sam da je vodim...

-------------------------------------------

Herman Hesse - BITI SREĆAN
U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti srećan.
Samo smo zato na svetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovedima
retko činimo jedno drugoga srećnim,
jer i sebe time ne činimo srećnima.
Ako čovek može biti dobar,
može to samo onda
kada je srećan,
kada u sebi ima sklada,
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.

Smarach vs. GSB - KO u poslednjoj rundi

Danas sam zadao odlučujući udarac GSB-u. Udarac koji je plod dugotrajnog planiranja, rada i znoja.

Kupio sam auto!!!! :-D

Dosta je bilo čekanja, pešačenja, gušenja, guranja, pljuvanja, trljanja ...itd.

Još samo da naučim da vozim pošto 7 godina nisam vozio četvorotočkaša, a i pre toga sam uglavnom vozio kamione i traktore ;-)

Parizer ili suvi vrat

Pre neki dan jedan ortak kupio kola. Polovna, ali mlada, dobra, opremljena i... skupa. Neki ljudi iz okruzenja su prokomentarisali kako je lud sto je dao toliko para za kola i tome slicno.

Razgovarao sam sa njim i pomenuli smo u prici i to, na sta me je on odusevio poprilicno banalnim, ali sjajnim komentarom: "Ceo zivot se nesto stiskam i jedem stalno parizer. Radio sam, mucio se, stekao nesto i sada kad imam para da jedem suvi vrat, necu opet da jedem parizer, hocu suvi vrat!"

Prilicno jednostavno. U potpunosti ga razumem i podrzavam. Onda malo razmislim i shvatim da mnogo ljudi u ovoj zemlji iako imaju para za suvi vrat, jedu parizer... da ustede, za nedajboze, za crne dane, za penziju!!!

Strasno je koliko su ljudi ovde optereceni tim stvarima, koliko im je poremecen sistem vrednosti. Nije ni cudo kad se uzme u obzir kroz sta sve su prosli... i prolaze i dalje. Definitivno ce nam trebati bar 100 godina da se vratimo u neko normalno stanje.

Ja glasam za suvi vrat.

Neka bude smaracha!

Nisam mogao da ostanem gluv i nem na reči podrške mojih vernih čitača, a takođe nisam ni imao pojma da moje pisanje ima baš tako pozitivno dejstvo na neke od vas, što mi je izuzetno drago.

Shodno tome, rešio sam da reanimiram smaracha i da nastavim da pišem. Na žalost, ne smem da obećavam visoku frekvenciju postova, pošto treba naći dovoljno slobodnog vremena za kvalitetno pisanje, ali potrudiću se ;)

I tako,... neka bude smaracha!