Želeo sam da je odvedem u Veneciju, toliko ju je volela. Želeo sam da je vodim daleko, što dalje od svakodnevice, problema, posla, briga... Želeo sam da zaboravi sve to, bar na kratko, da se prepusti svojim snovima, da se smeje... volim kada se smeje. Želeo sam da bude srećna.
Sedeli smo u stanu i gledali neki film.
A želeo sam da je vodim...
-------------------------------------------
U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti srećan.
Samo smo zato na svetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovedima
retko činimo jedno drugoga srećnim,
jer i sebe time ne činimo srećnima.
Ako čovek može biti dobar,
može to samo onda
kada je srećan,
kada u sebi ima sklada,
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.
1 comments:
Vlastito najunutarnjije, duša, sposobnost da voli... Slažem se. Samo ne razumem otkud onda toliko udaraca glavom u zid.
Post a Comment