Fini neki ljudi... al' bezobrazni

Jutros krenuo na posao, ušao u krcat bus, našao malo mesta na sredini zgloba, uhvatio se za jedinu šipku koja mi je bila dostupna i to je to, nema mrdanja.

Na sledećoj stanici uđu muž i žena i ona se nekako ugura pored mene, tako da joj je glava bila blizu mog lakta. Da je ne bih udario, ja iskrenem ruku u prilično neugodan položaj, jer sam ja jedna od onih budala koji misle na ljude oko sebe. Međutim i pored toga, prilikom kočenja, žena je par puta udarila glavom moj lakat, ali ne jako.

E, onda kreće u akciju njen muž koji me jako fino i kulturno zamoli da sklonim svoj lakat na drugo mesto, kako ne bih udarao njegovu ženu u glavu. Ja "nju" udaram??? Pre će biti da ona mene udara glavom, ali nije ni bitno. Od nekulturne reakcije ga je spasilo samo to što sam u principu suzdržan i kulturan, a i on je bio fin, a ne drzak. Lepo sam mu odgovorio da nemam gde da pomerim ruku, što je i bilo jako očigledno svakoj osobi koja ima IQ bar 80. Na to će on meni: "Pa ne znam, bilo gde." (i dalje finim tonom i sa isposničkom facom)

Par sekundi sam pokušavao da shvatim da li je čovek glup ili samo bezobrazan na fin način. Tu mi je suzdržanost malko popustila, pa sam mu ukratko objasnio da to ne funkcioniše tako, tj. da se ne sklanjaju drugi ljudi kako bi njemu/njoj obezbedili prostor, već da to sami sebi treba da obezbede.

I dalje nisam siguran da li se ovakve stvari dešavaju iz ljudske gluposti ili bezobrazluka. Mada, i jedno i drugo je baš loše, s' obzirom na količinu i učestalost toga.

Culturni izlaz

Prvi dan EXIT-a sam posetio samo iz razloga ostvarenja dečačkog sna - da vidim i čujem The Cult uživo. Još iz srednjoškolskih dana su mi jedan od najomiljenijih bendova.

Iako je Cult najavljen tek za 00:30, došao sam na tvrđavu oko 9 stai da prošetam i vidim šta još ima zanimljivo. Prvo mesto na kom sam se zadržao je bio rege stejdž, gde su me oduševili razbacani panjevi i totalno opuštena atmosfera, uz projekciju "Rockers"-a na video bimu. Ko voli rege i gledao je "Rockers"-e zna o kakvom filingu pričam, da ne objašnjavam.

Sledeći je na redu bio Fusion stejdž, gde je sa zakašnjenjem trebala da nastupi Suzanne Vega. Prijatna atmosfera, ne prevelika gužva, akustično muziciranje i pesme Vege su mi baš prijali. Nedostajalo mi je samo nešto, pa da se osećam savršeno. Najsimpatičnije mi je bilo odbijanje pevačice uz osmeh, da otpeva svoja dva najveća hita pre bisa, dok posle svake pesme pita "Šta bi ste sad želeli da čujete?". Klasična klupska svirka, samo ne u klubu.

Potom malo šetnje, pa na glavni stejdž gde su već uveliko pržili Franz Ferdinand. Hteo sam da čujem kakvi su ti momci i zašto se digla u svetu tolika prašina oko njih. Nikada ih ranije nisam čuo, a ono što sam čuo mi se svidelo. Ne preterano, ali je odlično zvučalo. Kasnije sam čuo da se njihov živi nastup mnogo razlikuje od studijskih snimaka. Čuo sma neke pesme sa albuma i zaključio da su mi dosadni i neinspirativni. Liče na nešto što sam već mnogo puta čuo do sad.
A onda su na scenu izašli Ian, Duffy i ostatak benda The Cult i meni priredili jako dobar provod i uživanje. Pravi Rock! Moram da priznam da sam bio prilično skeptičan prema njihovom živom nastupu, s' obzirom da mi se nisu svideli njihovi Live snimci do kojih sam dolazio tokom godina. Bio sam jako prijatno iznenađen. To je upravo taj zvuk kako bi oni i trebalo da zvuče. Ianov glas je baš onakakv kakvog ga se sećam, Duffy je veći šmeker nego dok je bio mlad i onaj Gibson mu leži ko da je za njega pravljen. Ianovi pokušaji interakcije sa publikom su uglavnom loše prolazili i bio sam razočaran nama, tj. shvatio sam da smo mnogo toga propustili tokom svih godina izolacije i da ne umemo da se ponašamo u ovakvim situacijama. Čovek mora da počne da nas proziva i maltene vređa, da bi izazvao neku reakciju. Tužno.

Posle toga lagani odlazak, praćeni zvukom sa Dance stejdža, koji se prostirao kroz ceo Novi Sad. Ukupno sam poneo pozitivan utisak i organizacijom i zvukom i ostalim stvarima, ali to je bilo to, više od jednog dana na EXIT-u bi mi bilo mnogo, u stvari, verovatno bi se smorio.

Ostvario sam dečački san i uživao pri tom. Mislim da je to jedino što je bitno.

Idite bosi, zdravije je

Ne mogu rečima opisati koliko popizdim kada vidim ove današnje klinke sa "uguranim" farmerkama u one bokserske duboke patike. Pa kad se to tako lepo raširi, izgleda kao da ima zglob poput Musemića, Šestića ili nekog drugog fudbalera, a to mi nije ni najmanje privlačno, čak naprotiv. I nije mi jasno zašto to rade, ko im je rekao da je to lepo i ko ih je prevario da se to bilo kome može svideti?

Jedna od retkih stvari koja me više od toga nervira, je kada muškarac obuje sandale na čarape!!! Pa još ako su sandale braon, a čarape plave, dođe mi da ga izujem i bacim sve u reku.

Svakom svoje

Imam ortaka koji pizdi, šizi i udara pesnicom u zid kada vidi klinca od 19 godina u automobilu od 30.000€ ili neki sličan primer nekoga ko ima mnogo para, a ne vidi se da ih je zaradio poštenim radom i trudom. Taj moj ortak se ceo život muči, radi dva posla, pa ipak nema kuče zašta da ga ujede. Mislim, razumem njegove motive, ali ne razumem zašto dozvoljava sebi da pizdi, zašto zavidi takvim ljudima! Neko je rođen sa srebrnom kašikom u guzici, neko nije. I to je OK. Stvarno nema razloga da zavidim nekome zato što je imao više sreće od mene i NE ZAVIDIM NIKOME! Niti onima koji su stekli na sumnjiv način, njima pogotovo.

Zadovoljan sam onim što imam i trudim se da postignem više. Tako nešto može da me motiviše da se potrudim više, ali nikako da me iznervira, ili da mi bude krivo što oni imaju, a ja nemam! Totalno sam ravnodušan prema takvim osobama i ne mrzim ih.

Sve ovo me podseti na jedan slučaj od pre desetak godina kada sam čuo jednog poznanika, mlad, fakultetski obrazovan, oženjen, dete, stalni posao, stan... kako kaže da zavidi kriminalcima koji voze BMW-e i šetaju rasne plavuše. Toliko sam popizdeo da su me jedva zadržali da mu ne zviznem šamarčinu. Govedo!

I tako... svakom svoje. I dok ne posegnu za mojim, ne smetaju mi.