Hrana za oči i budak u glavu!

Pa ovo više stvarno nema smisla i prekoračilo je sve granice dobrog ukusa. Dobrog ukusa?!... Zar tu ima bilo kakvog ukusa?! Sadržaj novokomponovanih dnevnih novina je postao stvarno bolestan (u nedostatku boljeg izaraza). Kurir, Nacional i slični, utrkuju se ko će više sranja da stavi u novine... sranja koja im obezbeđuju dobar tiraž kod gomile isfrustriranih, napaljenih, retardiranih mamlaza!

Već neko vreme me iritiraju svojim hroničnim nedostatkom etike, morala i ukusa!

Stavljaj golotinju gde stigneš, samo u cilju privlačenje pažnje! Ma nek se i pretera, biće bolja prodaja, a i pričaće se o nama!

Jutros vidim na naslovnoj strani Nacionala ogroman par obnaženih sisa! Pored njih, još jedan par, malo manjih! Obrnem par strana, svuda sise i poneka guza!!! Pa ima li ovde još nečega osim toga? Otkad' je Nacional erotski magazin?

Reko', aj da prelistam, baš da vidim šta tu uopšte ima... na 20-ak strana naišao sam na 19 (i slovima: devetnaest) pari golih sisa!!! Zatim par falusa, 4-5 fotki seksualnog čina (necenzurisanih) i kao šlag na tortu - devojka kojoj iz anusa viri pozamašan struk praziluka!!!!

Pa onda naslovi: Karanje, Jebačina, Guzice... itd!

Pa j**** mu m**** gde je granica dozvoljenog, ako već ne možemo da računamo na etičke i moralne norme kod odgovornih lica???!!! Ima li neka zakonska odredba koja bi barem pokušala da nas približi nekim civilizovanim tokovima?!

Pa bar da im se porez naplaćuje kao porno magazinu!!!

Posle ovoga sam stvarno ostao bez teksta!

Prevod naš nasušni

Kapiram slobodu pri prevodu naziva filmova da bi se dobilo na atraktivnosti ili da bi se isti prilagodio našem jeziku, ali me smara kada netačan prevod naziva totalno ubije smisao i ne kapiram koliko neko treba da bude glup pa da to uradi.

Ovo su neki primeri koji mi trenutno padaju na pamet:

- PSI warriors - Film govori o ljudima sa natprirodnim umnim moćima (PSI) dok je prevod VHS izdanja: "Psi rata", a psima rata se nazivaju plaćeni vojnici!?!?

- The Good, The Bad & The Ugly - U filmu se pojavljuju tri bitne osobe: Dobar, Loš i Ružan (kao što i sam naslov kaže), pa zašto je onda naš prevod "Dobar, Loš, Zao"?!

Dopunjavaću listu čim se setim još nekih. Slobodno i vi postujte ako znate za neki sličan primer.

Kako je malo potrebno...

...da čovek bude srećan!

Eto, juče se vraćam sa posla po onom pljusku (k'o da je oktobar, a ne januar) i gledam u centru potop. Reke su tekle ulicama, a posebno u Vasinoj, gde se odma pored stanice trole nakupila pozamašna količina vode - ogromna bara tik uz 15-ak ljudi koji čekaju prevoz!

Pošto imam već podsvesni refleks sklanjanja od bara na kolovozu, stao sam sa strane i posmatrao kako niz ulicu dolazi taksista u Audiju, naglo povećavajući brzinu (totalno neprilagođenu Vasinoj ulici i uslovima na kolovozu), i pri tom se prestrojavajući u krajnju desnu traku, što bliže trotoaru (čitaj: bari)!

Proleteo je kroz baru tolikom brzinom da je sve ljude na stanici, bukvalno okupao od glave do pete!

Čovek je definitivno ulepšao sebi dan, a možda i više dana. Pretpostavljam da je osetio i blagu ekstazu pri tom, kao i blagi, prijatni bol u mišićima vilice od previše razvučenog osmeha.

Eto kako je malo potrebno da čovek bude srećan!

Sam

O kako imam potrebu da večeras budem sam!

Ne sam kao usamljen, nego sam u bukvalnom smislu te reči. Da u mojoj blizini nema ljudi, da ne čujem glasove, samo zvukove. Da mogu na miru da razmišljam, da čujem svoje misli, da se pretvorim u njih.

Ne polazi mi za rukom. Svuda sam okružen ljudima.

Kada malo bolje razmislim, već godinama nisam imao priliku da budem sam. Uvek je neko tu. Uvek se čuju neki glasovi. Gde god da se zabijem.

Večeras sam probao da odem na Kalemegdan, na specijalno mesto na zidu. Mislio sam da će mi hladnoća i mrak obezbediti malo samoće. Seo sam i posmatrao treperavu noćnu panoramu Novog Beograda i Zemuna, nije bilo glasova, samo udaljeni zvuk saobraćaja. Bilo mi je jako hladno, ali nisam se obazirao na to.

Taman sam počeo da se prepuštam mislima, kada se iza mene začuše glasovi... neki ljudi prolaze. Samo što je iz vazduha nestao njihov žamor, trenutak tišine i opet približavajući zvuk glasova. Džaba mi, neće mi poći za rukom. Aman ljudi, šta radite po mraku i hladnoći na Kalemegdanu? Idite na neko toplije i gostoprimljivije mesto!

Nakon i trećeg talasa prolaznika, definitivno sam odustao, ustao i uputio se kući. Kući? Kojoj kući? Pa ja nemam kuću. Ja imam mesto za prespavati, nemam kuću... nemam svoj dom.

Petak je, 13-og u mesecu

Danas je petak 13-i.

Osim što nisam sujeveran, iz dosadašnjeg iskustva, danas bi trebalo da mi bude dobar dan.

Trovanje

Pokušavam da ostavim pljuge...

Posle 17 godina aktivnog pušenja, rešio sam da ih ostavim zauvek. Rešio sam to još odavno, samo sam čekao motiv i inspiraciju za to. Konačno sam i to dobio u vidu voljenog stvorenja. Ne želim da ostavim cigare zbog nje, nego zbog sebe, ali uz nju imam i potreban dodatni motiv i snagu za to. Sam nikada ne bih uspeo.

Počeo sam pre nekoliko meseci sa smanjivanjem broja cigara, a od pre neki dan sam rešio da ih izbacim skroz.

Kriziram neviđeno... jako mi je teško. Sve mi smeta, nervozan sam jako, nemam koncentracije uopšte, ne mogu da radim... a i ono što uradim ninašta ne liči.

Popodne sa njom mi nije problem. Uspešno izlazim na kraj sa krizom, ali na poslu mi je pakao. Jbt, znao sam da će biti teško, ali ne ovoliko!!!

Po ceo dan nešto žvaćem, grickam, sisam... Usta su mi se oprištila od silnih mentol bombona i koječega drugoga.

E pa danas sam izneverio sebe... Toliko sam se unervozio da nisam više mogao da sedim u mestu i trezveno razmišljam... uzeo sam od ortaka pljugu i zapalio. Sada se još gore psihički osećam. Mrzim sebe. Krivo mi je što sam se precenio.

Ovo nipošto ne znači da odustajem! Ne pada mi na pamet da odustanem!

Izvinjavam se na haotičnom pisanju, ali i mozak mi je u haosu.

Out of time

"Notting Hill" je film koji se na prvi pogled ne razlikuje od zilion sličnih filmova koji dolaze iz amerike. U pitanju je klasična romantična limunada. U principu, takve filmove ne volim (te, tipične, amerikanske) i mora film da ima nešto atipično što će me privući njemu i još naterati da ga zapamtim.

U ovom filmu postoji jedna scena zbog koje mi je film ostao i ostaće u sećanju. Scena je toliko dobra, da bih rado, lično čestitao režiseru (Roger Michell). U par minuta je strpana na najbolji nacin cela sustina. Hju Grant biva šutnut od strane devojke, izlazi na ulicu i polazi do svoje knjižare, par stotina metara dalje. U tih par stotina metara se izmenjaju sva 4 godišnja doba... savršeno. Ne bih se upuštao u filozofsku analizu ove scene, pošto sama za sebe sve govori. A i lično sam doživeo nešto jako slično. Ako neko nije to doživeo nikad... žao mi je takve osobe, uskraćeno joj je mnogo.

Ko očajava, ..... stisne!

Nemojte nikada očajavati! Zašto, pitate vi mene. E pa, zato što uvek može i gore..., a posebno onda kada se očajava zbog sitnica!

Taman sam očajavao što za Novogodišnje praznike nema snega, kad sam se suočio sa nečim još gorim. Elem, planirani mini odmor sam proveo mrtav bolestan, maltene sve vreme u krevetu. A i šta bih radio napolju, kada je umesto snega uporno padala kiša kao da je početak Novembra, a ne Januara!

Nevezano za temu, ali, sve ovo me podseti na prošlogodišnju zimu koja je počela u Februaru i trajala maltene do Maja, uskrativši nam tako radovanje proleću i prvim visibabama.

No, neću da očajavam, može to i gore... definitivno! ;)