Sećam se pesme

U životu, muzika mi mnogo znači. Muzika mi služi za pamćenje. Pomoću muzike pamtim određene događaje ili određeni vremenski period. Muzikom je pisan ceo moj život i od muzike zavisi (ne, nisam profesionalni muzičar).

Kada čujem neku pesmu koju sam nekada voleo, odma se setim i nekog događaja iz nekih prošlih vremena, koga se ne bih setio drugačije. I bude mi jako lepo, ili tužno... nebitno. Bitno da me podseti na nešto šta sam nekad bio i šta sam radio, kako sam živeo.

Ako sam neku pesmu jako voleo ili me podseća na neki jako lep događaj, u stanju sam da je slušam neprestano, danima. Ali ne činim to. Ne činim iz prostog razloga što u tom slučaju sećanje polako bledi i pesma postaje običnija i gubi značaj koji je imala za mene. Jer, ako mi pesma postane obična i sećanje se briše, tako da bespovratno gubim jedan deo svoje prošlosti, jedan deo sebe... pošto sve nas čini naša prošlost i naša sećanja.

Ne želim da izgubim sećanja. Ne želim da zaboravim ko sam i šta sam. Želim da sve pesme koje sam nekada voleo, volim zauvek istom jačinom. Uvek će dolaziti neke nove pesme, ali će uz njih uvek biti tu i one stare da me podsećaju.