Ova Godina

...je bila u principu jedna "dobra" godina i pored svih stvari koje su me iznervirale, o kojima sam pisao ovde.

Još kad bi pao sneg... pa to bi bilo sjajno!

Aj' uzdravlje!

P.S. Evo i jedan poklon od mene: smarach wallpaper!

Fobije

Deca se ne rađaju sa strahovima, ona ih stiču, a dosta strahova im nametnu roditelji.

Bezbroj puta sam video scenu kada dete hoće da priđe psu, a roditelji skoče, vrišteći na dete "NE! GRIZE! UJEDA! OPASNO!". Pa sasvim je normalno da će to dete imati strah od pasa kroz ceo život. To se ne radi tako. Treba detetu objasniti da ne sme tek tako da prilazi bilo kom psu (iako većina pasa voli decu i neće im ništa nažao učiniti), a ne stvarati detetu traume i frasove! Posle, neka od te dece kad malo porastu i postanu jača, krenu da se svete tim zlim, opasnim stvorenjima koja su želela da ih izgrizu kad su bili mali (jer su im roditelji tako servirali), pa tako tuku i maltretiraju ova jadna bića.

Tako je i sa drugim stvarima - "Nemoj da ideš u mrak, poješće te babaroga!!!", pa masa ljudi ima strah od mraka i sve to potiče od ranog detinjstva i vaspitanja (pogrečnog). Razlog svemu tome, pretpostavljam, leži u činjenici da je ponekad roditeljima teško da objašnjavaju deci neke stvari i mnogo im je lakše da ih jednostavno zaplaše i time su rešili problem... a o posledicama baš nešto mnogo i ne razmišljaju.

Kakvi smo postali!

Sledeći događaj, kao i likovi jesu izmišljeni, ali verovatno je svako od nas čuo za neki sličan primer ili sam doživeo.

Sede dve izuzetno bliske osobe i jedna priča:

- Jebote, najverovatnije ću ostati bez posla, a do tada radim na minimalcu. Blizak član porodice je ozbiljno bolestan. Ozbiljno sam odlepio, ne mogu da spavam bez lekova za smirenje... život mi se raspada poslednjih meseci...

Na šta druga osoba odgovara:

- Ma pusti, ništa ne moraš da mi pričaš. I ja sam u sranjima... ona nova garnitura u dnevnoj sobi mi se sad ne uklapa sa policom, auto mi troši ulje, stig'o mi porez za firmu... ne znam šta ću pre. I ja razmišljam o nekim lekovima za smirenje!

...

Kapiram da je svakom njegov problem najveći i najpreči, ali treba biti i realan i ponekad barem otćutati, pre nego bilo šta reći.

Tipično "Forumašenje"

Razumem da su ukusi različiti, razumem da različiti ljudi različito razmišljaju, razumem da imaju različite stavove i prioritete. Sve to razumem i poštujem, ali mi nešto nije jasno, a šta, videćete na sledećem primeru.

Na forumu posvećenom računarima, na podforumu namenjenom modovanju računara, u temi o vizuelnim modifikacijama na računaru, lik postuje pitanje: "Meni nije jasno čemu sve to i koja je poenta toga što vi radite? Ja to ne razumem!" i, da ne bude zabune, pri tom ne traži objašnjenje, nego jednostavno iznosi svoj negativan stav.

E, sad, nije problem u njegovom stavu, problem je šta će on tamo!!??

Ja, ako me ne interesuje fudbal i ne razumem poentu gledanja istog i raspravljanja o njemu, sigurno (ni u ludilu) neću otići na fudbalski forum da ih pitam i iznesem svoj stav o tome!

Izvlači se zaključak da je pomenuta osoba jadnik koja nema lični život, pa ide tako po forumima i flejmuje u nadi da će ga neko tako primetiti i udostojiti pažnje.

Realno vs. Pošteno

Da li ste primetili kakva je situacija u Sorabiji sa raspodelom intelektualnih resursa i da li je i u svetu takva situacija, ili je to samo kod nas?

Naime, primetio sam da u Sorabiji ljudi koji su visoko obrazovani (ne oni koji su samo završili fakultet, nego oni koji su zaista obrazovani), koji teže ka usavršavanju, ka nečemu boljem i višem, ljudi sa idejama, rade kao zaposleni za neke plate koje su negde dobre, negde bedne i u najboljem slučaju završe kao neki rukovodioci (što nije obavezno), dok su bogati ljudi i vlasnici dotičnih firmi uglavnom ljudi bez obrazovanja, bez kućnog vaspitanja, bez kulture, bez ideja i bez mnogo toga još...

Da li je to pošteno i da li to stvarno tako treba da bude? Da li možda ne može da funkcioniše drugačije?

Generalno, ovde su retki slučajevi onih prvih koji uspeju da zarade koliko i ovi drugi!

Opravdanja, opravdanja...

Ovih dana sam dobio zaduženje da (probno) uređujem jednu stranu nedeljnika "Pančevac" koja će pokrivati moderne tehnologije (računari, mobilni telefoni, internet, mp3 playeri...), pa uz gomilu drugog posla, neću imati baš mnogo vremena za pisanje na blogu. No, trudiću se da održim kakav-takav kontinuitet.
Hvala ;)

Kad mašina zameni čoveka

Godinama već, svake zime gledam Peruanske Indijance kako izvode svoje narodnjake u centru Pančeva, usput prodajući svoje tradicionalne đinđuve, kapice, frulice, kao i CD-ove i kasete sa svojom muzikom. Sviđa mi se njihova tradicionalna muzika.

Elem, takođe, posmatrajući ih, primetio sam i tendenciju smanjivanja broja članova i pitao sam se šta li je razlog tome. Da nije neki dobio "prekomandu", ili je bolestan, ili nešto treće...

Danas sam, videvši samo jednog člana grupe na ulici, konačno shvatio razlog!

Kao i u svim ostalim sferama života, i tu je svoje prste umešala modernizacija i tehnološki napredak. Zamenila ih je mašina!!!! Sada stoji jedan indijanac sa CD playerom i zvučnikom, nema potrebe da svira, prodaje đinđuve i ostalo... a mašina svira sama!!!

Tužno! Ljudi su ostali bez posla zbog CD playera! Ko zna šta li je sada sa njima, imaju li šta da jedu i gde da spavaju...??? Hiljadu pitanja, a nema odgovora.

Hoće li i nas jednog dana, sve zameniti mašine pa nećemo biti potrebni ovom svetu?!