Malopre sam pri ulasku u WC susreo generalnog direktora firme u kojoj radim, a u WC-u sam zatekao skroz zapišanu, spuštenu dasku na šolji. Pre neki dan mi se isto desilo, samo što sam tada sreo advokata (iz advokatske kancelarije u okviru firme).
Izgleda da je potrebno u visokoobrazovnim ustanovama uvesti predmet "Pravilno korišćenje toaleta" za one koji nisu imali kućno vaspitanje.
...i šta onda treba da radim ja sa bednom srednjom školom? Da brišem dupe vratima?
Jes' da sam obećao da neću više političke teme, ali moram da iznesem jedno moje razmišljanje.
Posmatram ja tako ovu državu i sva sranja koja se u njoj dešavaju i dalje (iako nam je obećan boljitak), nesmanjenom žestinom... i razmišljam ko li je glavni krivac za to.
Aj' da pođemo od glave. Ovog "glavnog" svi nešto prozivaju, optužuju i cimaju, a ja sve mislim, ma gde će on... vidi ga kakav je tunjav i smotan, nemoguće da bi on mogao... A onda se setim "Ćopavog Zagorca", koji je takođe izgledao tunjavo, priglupo i smotano... pa je suvereno vladao do kraja života (pa i više od toga) ovom i još ponekim zemljama!!! Znači, mogao bih grdno da se prevarim u proceni.
Ne bi me začudilo da na nekim narednim izborima doživimo opet prevaru i nakon toga objašnjenje kako vinovnik iste "Nije bio obavešten." i da je za prevaru "...čuo iz sredstava javnog informisanja."
Lepo jedan moj poznanik reče 6. Oktobra 2000.: "Nije dobro! Niko nije obešen na Terazijama. A bez toga nema ni revolucije!"
Redovno u vreme pauze idemo na kafu u jedan isti kafić u Pančevu, koji nije baš nešto po mom ukusu, ali ima svojih prednosti zbog kojih smo postali tradicionalni gosti. Prvo, ima dosta prostora (stolovi nisu naguženi kao što je to običaj), a drugo, usluga je odlična (maltene ne menjaju osoblje). U dotičnom kafiću postoje stolovi za dvoje, za četvoro i čak veliki za 6 osoba. Pošto nas je često 4+, onda obično sedimo za tim velikim stolovima.
Elem, nervira me to što jako često unutra vidim 1 (jednu) osobu kako sama sedi za tim velikim stolom (dok ovih manjih ima slobodnih), pa se desi da nas petorica ne možemo da sednemo za jedan sto bez dodatnog cimanja, stišnjavanja i "pozajmljivanja" stolica. Pa čemu ta megalomanija? Ne razumem. Ja nikada ne bih sam seo za toliki sto. U čemu je fazon?
Dodatnu negativnu konotaciju dodaje i činjenica da dotične osobe obično izuzetno glasno razgovaraju mobilnim telefonom, "rasture" jaknu, akt tašnu i ostale prnje po svim ostalim stolicama, i onako, kao sa visine, posmatraju ostale.
Da to nije dovoljno, dokazuje i današnji slučaj. Danas je pored svega toga, jedna osoba u toj epizodi dodala i roze košulju (duboko raskopčanu), kao i roze patike, koje su došle posebno do izražaja zbog "visoko prekrštene" noge i stopala (u toj roze patiki) koje sve vreme pravi kružne pokrete.
Dok sam sedeo i pijuckao kafu, zamišljao sam kako mu prilazim i razlepljujem jednu sočnu šamarčinu... to mi je izmamilo zadovoljan osmeh na lice... :)
Mnogo sam bre popizdeo!
Ne samo što se kultura u Sorabiji kupuje, nego što je po ceni dostupna samo "odabranim" članovima estradnog kruga i lokalnog establišmenta.
Nemoj neko da mi pominje slučajno ekonomski aspekt cene ulaznice. Prostom matematikom moze da se dođe do podatka da bi priliv od prodatih ulaznica trebao da bude oko 3,5 miliona evra!!! Jel treba da napišem i slovima? Shvatili ste!? Pa ne dolaze nam Lenon, Hendrix i Elvis posthumno, pa da to toliko košta!
Stvarno ne znam kako da reagujem na sve to.
Znam, reći ćete kako me mrzi da pišem pa kačim citate! E, pa nije tako. Nego, što nedavno reče Senchy, neko je pre mene sve već ispričao, a i u pitanju je moja omiljena replika iz filma.
Inače, trudiću se da izbegavam citate, ipak je ovo moj blog gde ja treba nešto i da pišem ;)
You go down to the bottom of the sea,
where the water isn't even blue anymore,
where the sky is only a memory...
and you float there, quietly, quietly
and stay there...
and you decide that you will die for them...
Only then do they start coming out.
They come and greet you
and they judge the love you have for them...
If it's sincere. If it's pure...
They will be with you
and take you away forever.
Luc Besson
Svake godine se smorim što se sajam knjiga dešava na samom kraju meseca, kada je kasica maltene skroz osušena. Jedva se nagrebe poneki dinar, koji ni iz daleka nije dovoljan za egzibiciju odlaska na sajam knjiga. Posebno je problematično to što je u pitanju oktobar mesec, kada se zanavlja zimska garderoba, te su troškovi povećani.
Mislim da nam "oni" to namerno rade. Narod koji čita knjige je svestan narod, koji razmišlja... a to je ono što "njima" ne treba i ne ide u prilog. Što manje svesnih i što manje onih koji razmišljaju i eto "njima" idealne osnove za ispunjavanje snova.
Možda zvučim paranoično, ali nisam takav, samo me stalno kopka zašto je to tako. Da li je namerno ili slučajno. Da li je smišljeno ili spontano.
Ne bih sad da razlažem ovu temu o svim aspektima sajma knjiga, poput "virtualnih" popusta, nesnosne gužve (iako je kraj meseca - odakle im lova!!??), odnosa cene i kvaliteta pljeski kod "Perpera"... i slično, ali moram da pomenem neke stvari koje su me prijatno iznenadile.
Prva - Kreativni Centar, koji je napravio fenomenalan posao sa knjigama za decu i koji su tako dobro i profesionalno uleteli u ceo posao, da svi ostali izdavači dečje literature deluju malo smešno i jadno. I sam sam pazario nekoliko slikovnica ;)
Druga - Beli Put, nova izdavačka kuća koja me oduševila u samom startu izborom naslova, a posebno grafičkim novelama i najavom serijala "Sin City".
Opet sam se bez razloga nadao da će se neko setiti i kod nas prevesti i objaviti "Hagakure - The Way Of The Samurai" po kome je Jarmush snimio film "Ghost Dog". Na žalost, ništa od toga. Za primer, u Hrvatskoj postoji već desetak izdanja te knjige.
I na kraju, naravoučenije - osnovaću sopstveni fond u koji ću da prilažem redovno neke pare, a služiće isključivo za kraj oktobra svake godine. "Njima" u inat! :D
